Intervju sa Marijom Polak, alumnistkinjom Hubert Humphrey Programa


Marija Polak, alumnistkinja Hubert Humphrey Programa koja se nedavno vratila iz SAD-a, podelila je sa nama svoja iskustva sa programa razmene.

S obzirom da ste se nedavno vratili sa Hubert Humphrey Programa razmene, kako biste u jednoj reči/rečenici opisali svoje iskustvo?

Iskustvo tokom Hubert Humphrey programa razmene me je promenilo u pozitivnom smislu, kako na privatnom, tako i na profesionalnom planu, i svima bih preporučila da se prijave.

Kako ste saznali za program razmene?

Za ovaj program sam saznala preko internet stranice Nacionalne službe za upravljanje kadrovima, koja je objavila link Ambasade Sjedinjenih Americkih Država u Beogradu sa detaljnijim informacijama za prijavljivanje za program.

 

 

Da li ste tokom programa imali neko iskustvo koje Vam je bitno uticalo na dalje životne izbore?

Tokom programa sam skoro svakodnevno imala iskustva koja su me podsticala da ispočetka sagledam i ponovo razmislim o izborima i budućim koracima u profesionalnom smislu. Program je tako osmišljen, da su polaznici konstatno izloženi različitim inspirativnim događajima i ljudima od kojih mogu mnogo da nauče u svakom pogledu. Izdvojila bih posetu gradskoj administraciji Los Anđelesa i njihovim organizacijama za podršku poslovanju. Osim brojnih kvalitetnih programa podrške lokalnim firmama i preduzetnicima, odlične analitike i dostupnosti aktuelnih podataka, ono sto mi je ostalo u pamćenju je njihov pristup poslu i entuzijazam i posvećenost njihovih zaposlenih. Sve je podređeno poslodavcima, preduzetnicima i firmama – njihovim potrebama, problemima i izazovima sa kojima se susreću, te načinima kako da im se pomogne i olakša poslovanje. Jasno i nedvosmisleno se zna da je uloga administacije da služi građanima, a ne obrnuto, i celokupno njihovo poslovanje je zasnovano na toj premisi. Takodje, njihova kultura prihvatanja i, čak, ohrabrivanja neuspeha mi je značajno promenila pogled na izbore u profesionalnom smislu. Ideja kojom se vode je da, ukoliko postoji strah od neuspeha, niko ništa neće ni da pokuša. Međutim, ukoliko se neuspeh ne samo prašta, nego i podstiče (pod uslovom da se iz njega izvuče pouka i nauči lekcija za naredni put), na taj način se stvara povoljno okruženje za inovacije i ekonomski razvoj.

 

Šta biste izdvojili kao najveće iznenađenje tokom programa?

Tokom programa sam se konstantno susretala sa situacijama i događajima koji su mi bili veoma nesvakidašnji, budući da su kultura, vrednosti i način života dosta različiti u odnosu na život u Srbiji. Ono što me je možda najviše iznenadilo, bio je stav profesora i generalno osoblja na univerzitetu prema studentima. Nivo otvorenosti i fleksibilnosti, potpuni izostanak arogancije i snishodljivosti, te uvažavanje svakog studenta ponaosob, i njihovog mišljenja, čak i kada je u suprotnosti sa mišljenjem profesora, potpuno me je oduševilo. Takođe, ljubaznost i nivo kvaliteta u sektoru usluga, bilo da se radi o službenicima na šalterima u banci, administrativnim službama univerziteta, ili u prodavnici u komsiluku, ne može da se meri ni sa jednom drugom zemljom koju sam do sada posetila.

 

Kako vidite razmenu znanja između SAD i Srbije? U kom smeru vidite mogućnost za unapređenje?

S obzirom na to da je obrazovni sistem u SAD izuzetan, savremen i veoma usmeren na potrebe privrede, pre svega tu vidim mogućnosti za razmenu znanja i iskustva sa Srbijom. Programi i kurikulumi se pazljivo osmišljavaju tako da odgovaraju potrebama i potražnji na tržištu rada. Takođe, veliki akcenat je na istraživačkom radu koji je primenjiv u realnom sektoru i privredi generalno. Profesori i ostalo nastavno osoblje  aktivno su uključeni u brojne projekte i veliki deo radnog vremena provode radeći van usko akademske sfere. Kursevi se takodje prilagođavaju potrebama i interesovanjima samih studenata, tako da se ćčesto desi da se neki kursevi ukinu i osmisle novi, ulkoliko je potražnja među studentima nedovoljna. U celini, sve veoma funkcioniše po principu konkurentnosti i otvornog tržišta, pa i obrazovanje, sto ima i određenih nedostataka, ali ipak vise prednosti.

 

Kakvi su Vaši budući profesionalni planovi? Šta planirate sledeće?

Planiram da sve znanje, veštine i stečeno iskustvo primenim u profesionalnom smislu u Ministarstvu finansija, a narocito iskustvo koje sam stekla radom u MMF-u u okviru profesionalne afilijacije koja je obavezan deo ovog programa. Takođe, budući da sam u saradnji sa univerzitetom organizovala veoma uspešnu posetu Ministra finansija Republike Srbije, gospodina Dušana Vujovića, Michigan State univerzitetu, te da su se tokom posete javile nove ideje za saradnju u sferi obrazovanja i istraživanja u oblasti obrazovanja i poljoprivrede, planiram da pomognem da se neke od tih ideja realizuju. Osim toga, kolega iz kohorta, koji je direktor Agencije za mala i srednja preduzeća u Bangladešu, nedavno nas je pozvao da učestvujemo na konferenciji na temu razvoja preduzetništva. Na kraju, u saradnji sa dvoje kolega iz kohorta iz Pakistana i Angole planiram da osmislim zajednički projekat koji ce imati za cilj ekonomsku saradnju i razmenu iskustava između naših zemalja.

 

Napišite koji god utisak ili mišljenje želite, a verujete da nije obuhvaćen prethodnim odgovorima.

Vreme provedeno sa ostalim polaznicima programa iz razlicitih zemalja (Pakistan, Angola, Egipat, Madagaskar, Palestina, Bahrein, Banglades, Kirgistan), izuzetno je uticalo na moj pogled na svet, razlicite kulture, obicaje, religije, kuhinju, muziku I generalno mi je prosirilo vidike i izbrisalo sva preduverenja koja sam imala u tom smislu. Mnogo sam naucila od njih i u profesionalnom smislu, buduci da vecina radi u oblasti ekonomskog razvoja na razlicitim pozicijama u drzavnoj administraciji i privatnom sektoru. Takodje, za to kratko vreme, stekla sam prijatelje za ceo zivot, sto je po mom misljenju jedna od najlepsih stvari koje ovaj program nudi.