Intervju – docent dr Đorđe Čantrak, Mašinski fakultet Univerzitet u Beogradu

Docent dr Đorđe Čantrak izučava turbulentna strujanja primenom savremenih eksperimentalnih tehnika. Skoro deset godina se bavi primenom lasera u eksperimentalnoj mehanici fluida. Diplomirao je 2001. i doktorirao 2012. god. na Mašinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, gde i radi. Objavio je značajan broj radova u međunarodnim i domaćim časopisima, kao i na konferencijama. Bio je na više svetskih univerziteta, da bi 2014. god. učestvovao u istraživanju u NASA istraživačkom centru, Laboratoriji za mehaniku fluida, kao i na Stenford Univerzitetu.

Kako ste saznali za ,,Fulbrajt” program? 

• Za Fulbrajt program sam znao dugi niz godina kroz poznanstva sa profesorima na Mašinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Konkretno, poziv na koji sam se ja javio je poslat svim zaposlenima na Mašinskom fakultetu, pa tako i meni.

Kakva su bila Vaša iskustva tamo? 

• Boravak na Univerzitetu Stenfordu, Centru za istraživanje turbulencije i istraživačkom centru NASA Ames, Laboratoriji za mehaniku fluida je svakako bio izuzetan. Imao sam priliku da upoznam čuvena svetska imena iz oblasti mehanike fluide, i to iz eksperimentalne i numeričke. Rad sa izuzetnim naučnicima i istraživačima u obe institucije, u okruženju koje pruža odlične uslove za istraživanje, kako po pitanju eksperimentalne i kompjuterske opreme, tako i po jako bogatim bibliotekama, je bilo pravo zadovoljstvo. Moram naglasiti da su domaćini bili jako ljubazni i spremni da pomognu. Ovde bih naveo reči jednog od mojih najdražih profesora iz njegovog ličnog iskustva, a to je da su američki univerziteti najbolje mesto za život i rad u SAD, što zaista i ja potvrđujem.

Šta biste izdvojili kao najveće iznenađenje tokom programa? 

• Kalifornija je jako specifična država i to ne samo za ostatak sveta, već i za građane samih SAD. Obdarena je i prirodnim i tehnološkim bogatstvima, koja veoma uspešno koriste. Pored Silikonske doline i brojnih kompanija, može se reći da ne radi samo onaj koji neće. Postoji ogroman broj zanimanja kojih u Evropi nema. Ljudi su veoma sposobni i slobodni u pokretanju sopstvenog posla. Vredni i pouzdani ljudi sa inicijativom se cene. Takođe, inovativnost je ono što se podrazumeva. Istraživači u Laboratoriji za mehaniku fluida, NASA istraživačkog centra, sa kojima sam radio, su me izuzetno prijatno primili u tim. Bili su spremni da podele samnom tužne vesti iz Srbije tokom poplava u 2014-toj god. i da pomognu koliko su bili u prilici. Tim pre, što se oni suočavaju sa elementarnim nepogodama (zemljotresi, požari, poplave i dr.) veoma često.

Kako vidite razmenu znanja između SAD i Srbije?

• Naši univerziteti i pojedinci bi svakako imali koristi od saradnje sa čuvenim američkim univerzitetima. Naučni kontakti se mogu nastaviti kroz dalji rad na sličnim temama i na daljinu, ali se to ne pokazuje uvek kao najbolje rešenje ukoliko je jedini način komunikacije. Zato bi trebalo podržati srpske istraživače da u Srbiju dovedu nekog od svojih američkih kolega na kongres, predavanja itd. Posebno bi bilo interesantno uspostaviti neke redovne kontakte sa srpskom naučnom dijasporom na američkim univerzitetima, koja je izuzetno kvalitetna i brojna. Njihovo gostovanje na srpskim univerzitetima bi nam bilo značajno. Bilo bi značajno ove kontakte nastaviti kroz saradnju i sa ljudima iz visokotehnološki orjentisane privrede što bi otvorilo nova radna mesta u Srbiji.

Koji su Vaši budući profesionalni planovi? 

• Planiram da istraživanja nastavim u svojoj naučnoj oblasti. U periodu 31.8.-2.9.2015. god., znači nešto malo više od godinu dana od mog povratka iz SAD, organizovali smo jedan međunarodni naučni skup iz turbulencije na Mašinskom fakultetu u Beogradu (http://turbulenceworkshop.mas.bg.ac.rs/), gde je bilo istraživača iz SAD i to baš sa institucija gde sam boravio.