Dr Davor Džalto je umetnik, istoričar umetnosti, teolog i predavač. Naučni je saradnik na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju, a na Američkom univerzitetu u Rimu predaje na katedrama za istoriju umetnosti i studije religije. Angažovan je i na drugim projektima i institucijama, o čemu možete čitati na njegovom sajtu. Kao alumnistu i člana Udruženja Fulbrajtovih stipendista Srbije pitali smo ga nekoliko pitanja.
Šta mislite o programu “Fulbright”? Kako ocenjujete ovaj program?
Fulbright program je jedan od najprestižnijih međunarodnih programa, sada već sa dugom tradicijom i veoma značajnom listom bivših stipendista. Ovaj program izražava svest o neophodnosti međunarodne razmene znanja i iskustava profesora i istraživača širom sveta, i kao takav sledi najbolje tradicije prosvetiteljstva.
Da li ste, tokom programa, imali neko iskustvo koje Vam je bitno uticalo na dalje životne izbore?
Izdvojio bih dosta kontakata, poznanstava i aktivnosti do kojih je došlo tokom trajanja programa. Mnogi od tih kontakata i poznastava traju i dalje, a mnogi su pretočeni i u niz konkretnih inicijativa, istraživanja i drugih programa međunarodne saradnje. Zapravo, od vremena kada sam u Njujorku boravio kao Fulbrajtov stipendista, ne prođe više od šest meseci do godinu dana da nisam tamo, upravo u svrhu realizacije različitih projekata.
Šta biste izdvojili kao najveće iznenađenje tokom programa?
Izdvojio bih prilično “komunističku” koncepciju programa (i to mislim u najboljem smislu), što znači da je prisutna gotovo neograničena sloboda istraživanja i mogućnost da se vreme tokom trajanja programa organizuje na način koji je za samog istraživača/gostujućeg profesora najcelishodniji, umesto da se vreme troši na beskrajno popunjavanje formulara i pisanje besmislenih izveštaja (što uglavnom karakteriše više “korporativni” pristup projektima i stipendijama). Ovo je veoma važna stvar, koja deluje veoma podsticajno i daje veoma dobre rezultate. Bez slobode istraživanja (a to ne uključuje samo
mogućnost da se bavite onim što vas interesuje, već i da za to imate vremena i materijalnih sredstava koja vam omogućuju da se tome možete potpuno posvetiti) nije moguće očekivati vrhunske rezultate. Ovo izdvaja Fulbrightov program od niza drugih.
Kako vidite razmenu znanja između SAD i Srbije? U kom smeru vidite mogućnost za unapređenje?
Ovo je komplikovano pitanje na koje nije moguće odgovoriti u par redova. Ova razmena će pre svega zavisiti od političkih i ekonomskih odnosa dve zemlje. Mislim da na toj saradnji treba dosta raditi jer se već pokazalao koliko od te saradnje ima koristi pre svega Srbija ali i Sjedinjene Države. Mislim da Udruženje Fulbrajtovih stipendista Srbije u tome treba i može da ima veoma važnu ulogu. Novo rukovodstvo Udruženja, na osnovu svih informacija koje imam, se pokazuje veoma posvećeno, odgovorno i sposobno, te prema tome očekujem samo napredak u daljim aktivnostima usmerenim na razmenu između dve zemlje i promociju znanja.
Kakvi su Vaši budući profesionalni planovi? Šta planirate sledeće?
Puno je aktivnosti i planova. U bliskoj budućnosti, u roku od godinu-dve dana, čeka me završavanje nekoliko rukopisa, koji bi trebalo da se pojave kao knjige. Radim i na pripremi još jedne izložbe mojih (umetničkih) radova. Tu je i nekoliko istraživačkih projekata koji takođe treba da rezultiraju međunarodnim skupovima, radionicama i publikacijama. Takođe, uskoro i još jedan put za Njujork radi pripreme novog, međunarodnog časopisa za koji se očekuje da bude vodeći u oblasti kojom se bavi. Konferencije i javna predavanja gotovo i da ne prestaju, tako da će se to verovatno nastaviti i u budućnosti. Namera mi je i da dodatno razvijem programe postdiplomskih studija na kojima već predajem, kako bi postali mesto okupljanja izuzetnih studenata i vrhunskih budućih istraživača i intelektualaca.
