“Svet i Amerika su se još oporavljali od kovida kada sam sleteo na međunarodni aerodrom Dalas u blizini Vašingtona u avgustu 2022. godine. Vašington je jedno od poslednjih mesta u Americi koje je popustilo, a kasnije ukinulo mnoštvo zabrana i ograničenja u vezi sa kovidom, tako da sam došao u pravom trenutku – kada su se grad i ljudi ponovo otvorili i počeli da dišu punim plućima. Bio je to početak mog dugogodišnjeg sna o „formalizovanju“ obrazovanja u oblasti međunarodnog prava: dobio sam stipendiju za master iz međunarodnopravnih studija za jedan od najstarijih i najprestižnijih američkih master programa na American University Washington College of Law.

Iako je proces odabira studenata za Fulbrajt stipendiju bio nešto duži nego što sam očekivao, ja sam se u Vašingtonu našao odjednom. Grad je kao nijedan drugi u Americi: može da se pešači, dosta ima biciklista, metro je prilično pouzdan, a vozači autobusa veoma ljubazni. A da, tu su i neki od najpoznatijih i najvažnijih američkih spomenika kulture: Linkoln memorijal, Džeferson memorijal, čuveni Vašington obelisk, Bela kuća, Kongres… sve kao u filmovima. Skoro svi muzeji su besplatni, a u Distriktu se stalno nešto događalo – ili je neki strani državni zvaničnik u poseti ili su projekcije filmova, druženja, koncerti i obeležavanja važnih dana za mnoge ljude iz mnoštva kultura koji u Distriktu žive.

Na masteru sam imao priliku da budem na časovima pojedinih „rok zvezda“ međunarodnog prava – ljudi čije sam knjige i članke čitao i citirao u pojedinim radovima mnogo pre nego što sam i pomislio da se prijavim za stipendiju. Ovaj master je bio prilagođen baš stranim studentima jer Amerikanci retko odlučuju da posle sedam godina obrazovanja odu i na master jer su kod njih osnovne studije prava zapravo poslediplomske studije. Američki studenti su bili veoma zainteresovani za nas strane studente, naročito ukoliko je neko od nas bio najbolji na predmetu – a dešavalo se. Uvek ih fascinira kako učimo i odgovaramo na jeziku kojim nam nije maternji. U tom smislu su i profesori bili puni razumevanja i svi su nudili opciju da ispit radimo duže ukoliko je pisani ispit, ili da nam daju dan-dva duže ukoliko se piše esej. Najveća razlika u odnosu na obrazovanje koje sam imao u Srbiji je što je obrazovanje u Americi bilo usmereno na razumevanje i primenu, a ne reprodukciju.

Deset meseci i deset ispita kasnije, u Srbiju sam se vratio kao prvi student u skoro poluvekovnoj istoriji ovog mastera koji je „osvojio“ tri nagrade: Edward C. Bou Award for a foreign-born LLM with the highest scholastic average, Solf Award for an LLM with the highest scholastic average, i Outstanding Research and Writing Award.

Tokom boravka u Americi sam upoznao mnogo ljudi iz svih krajeva naše planete i stekao mnogo prijatelja – toliko da u mnogim gradovima sveta ne moram da tražim hotel. Tome je doprineo i Fulbright Enrichment seminar na kojem sam upoznao preko 100 drugih fulbrajtovaca! Bilo je tu i putovanja: Njujork, Majami, Rali, Los Anđeles, San Francisko. Ostalo je toliko mnogo Amerike da vidim i jedva čekam da je obiđem i kao turista!”