Udruženje Fulbrajt i prijatelji osnovano je 9. novembra 1992. godine, na 28. godišnjicu potpisivanja Fulbrajtovog sporazuma između Jugoslavije i Sjedinjenih Američkih Država, i samo par meseci nakon što je Fulbrajtova Komisija u Jugoslaviji zvanično prestala da postoji (29. maj 1992). Tog novembra 1992, pod nazivom Udruženje Fulbrajtovih stipendista, organizacija je nastala kao samostalno udruženje građana – naučnika, umetnika, pisaca, svih onih koji su bili učesnici Fulbrajtovog programa razmene, od 1964. kada je uspostavljen.
Kao osnovni ciljevi Udruženja u Statutu donesenom na osnivačkoj skupštini Udruženja navedeni su, između ostalog, unapređenje međunarodne saradnje, kako Udruženja, tako i univerziteta i ostalih naučnih institucija, unapređenje razvoja nastavnog programa u obrazovnim institucijama, kao i razvoja naučne misli, unapređenje saradnje sa udruženjima Fulbrajtovih stipendista u svetu, učvršćivanje veza među članovinam i negovanje tradicije Fulbrajtovog programa u Jugoslaviji.
Nakon što su aktivnosti privremeno prekinute 1996, Udruženje je oživljeno 2003, kada je ponovo uspostavljen Fulbrajtov program razmene između Državne zajednice Srbije i Crne Gore i Sjedinjenih Američkih Država.
Vojin Šulović (1923-2008) bio je član Srpske akademije nauka i umetnosti, profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu, direktor Ginekološko-akušerske klinike (1973-1985) i prorektor Univerziteta u Beogradu (1985-1987). Vojin Šulović bio je prvi predsednik Udruženja Fulbrajtovih stipendista u vreme kada je ono osnovano 1992. godine. Na Fulbrajtovom programu razmene bio je 1965/66, na Univerzitetu Harvard.
Vukašin Pavlović (1943) je profesor emetirus Fakulteta političkih nauka u Beogradu, gde je bio i dekan u dva navrata (1996-1998, zatim 2000-2002). Osnovao je tri istraživačka centra na Fakultetu političkih nauka i bio je predsednik mnogobrojnih naučnih i istraživačkih institucija. Dobitnik je Fulbrajtove stipendije za školsku 1984/1985. godinu, kada je bio gostujući predavač na Gradskom univerzitetu u Njujorku (City University of New York).
Marija Bogdanović (1940) je profesorka emerita Odeljenja za sociologiju, Filozofskog fakulteta u Beogradu i nekadašnja rektorka Univerziteta u Beogradu (2000-2004), prva žena na ovoj poziciji. Kao dobitnica Fulbrajtove stipendije bila je gostujuća predavačica na Univerzitetu Džordž Vašington 1989/1990. godine.
Sima Avramović (1950) je profesor emeritus Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu i diplomata. Na funkciji dekana Pravnog fakulteta bio je u periodu od 2012. do 2018. godine, a 2021. imenovan je za ambasadora Republike Srbije u Vatikanu. Fulbrajtovu stipendiju dobio je 1984. godine, kada je četiri meseca proveo na Univerzitetu Merilenda.
Slaviša Orlović (1966) redovni je profesor na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu. Bio je na Junior Faculty Development Program (JFDP) razmeni na Univerzitetu u Kanzasu 2004-2005. godine.
Tanja Popovicki (1975) magistrirala je ekološki inženjering na Šumarskom fakultetu Univerziteta u Beogradu i uspešno vodi poslove u lokalnim i međunarodnim nevladinim organizacijama i javnom sektoru. Na usavršavanju na Univerzitetu Kornel boravila je 2012. godine zahvaljujući Hubert H. Humphrey programu razmene.
Isidora Nikolić Savin (1977) je advokatica i bavi se međunarodnim privrednim pravom. Članica je Odbora za pravna i statutarna pitanja Matice srpske i Veća predavača Akademije Advokatske komore Vojvodine i Advokatske komore Srbije. Zvanje mastera pravnih nauka stekla je na Pravnom fakultetu Univerziteta Templ (Temple) u Filadelfiji, kao stipendistkinja Ron Brown programa (2003-2004).
Ivan Vujačić (1953) je ekonomista i diplomata. Bio je savezni poslanik Demokratske stranke (1992-1996), šef poslaničke grupe (1993-1996), kao i predsednik Političkog saveta i član Predsedništva DS-a. U periodu od 2002. do 2009. godine bio je ambasador u Vašingtonu. Član je i Harvard kluba u Beogradu. Na Fulbrajtovoj stipendiji bio je 1983-1984. godine na Univerzitetu u Mičigenu, u En Arboru, gde je pohađao kurseve iz ekonomije na doktorskim studijama.