„Prva stvar na koju ćete uvek naići, čitajući o programu i iskustvima stipendista, je da je Fulbright svima promenio život. To je sigurno istina, jer ko god da je bio na stipendiji je u nekom smislu promenio svoj život u datom momentu. Makar i samim izmeštanjem da, bar jednom u svom životu, živi u drugoj državi.
Za Fulbright sam saznala preko sajta Ambasade, dok sam tražila informacije da produžim turističku vizu i videla da je oglas za program baš sve ono što sam ja. Fulbright stipendiju sam dobila iz trećeg puta – od toga sam sva tri puta bila pozvana na intervju, dva puta prošla intervju, međutim kako to već biva – treća je ipak, bila sreća. Od prvog apliciranja kroz sve procese sam uvek nešto novo naučila, a najviše o svojoj upornosti koja je bivala veća što sam starija. Bila sam ubeđena da će moj odlazak biti velika prekretnica i doprinos mom profesionalnom, ali i ličnom rastu i razvoju, stoga nikako nisam odustajala. Takođe sam shvatila da će taj kasniji odlazak zapravo biti najbolje vreme zbog cele situacije sa korona virusom.
Amerika mi nije bila strana. Od 2008. godine odlazim redovno, jer moja rođena sestra živi tamo – na istočnoj obali. Dosta sam i putovala po Americi pre odlaska u Arizonu. Po dolasku nisam trošila vreme na period prilagođavanja, jer sam došla na poznato i gotovo i želela da ceo boravak iskoristim maksimalno za upoznavanje novih ljudi, druženje, istraživanje nove sredine i najvažnije za izučavanje novih metoda koje koristim u radu i za doktorat, a koje mi u Beogradu nikako nisu bile dostupne.
Moj boravak u Tusonu je trajao 9 meseci. Bilo je zanimljivo i izazovno upoznavati nove ljude, obzirom da sam imala kancelariju samo za sebe i nisam pohađala kurseve. Svakog četvrtka smo imali seminare na departmanu koji su mi omogućili da se povežem sa kolegama i studentima, da razmenjujemo iskustva u radu i nauci, ali i da se družimo. Kontakte koje sam ostvarila radom na projektu, koji sam donela iz Srbije, me je povezao sa profesorima i saradnicima uz koje sam naučila mnogo i koji su podstakli nov i drugačiji način razmišljanja, sagledavanja i rešavanja problema, a sve to uz veliku podršku i bodrenje.
Dopalo mi se što sam dobila državu u kojoj ranije nikada nisam bila, a koja ima mnogo da ponudi. Pre svega nestvarnu prirodu, fenomenalnu klimu (i ne – nisu veće vrućine leti nego u Srbiji), takođe i bolji standard za studentski život. Tuson nije veliki grad, činilo mi se ponekad da nema ljudi na ulicama. Vremenom, kako sam stvorila svoj krug ljudi, počela sam da primećujem da je zapravo mnogo življi nego što sam ga doživljavala ili je to bilo zbog toga što je moj socijalni život iz meseca u mesec postajao sadržajniji. U Tusonu se može i na skijanje zimi, planinarenje vikendom po kanjonima i planinama, izlaske – jer ima pregršt barova i restorana obzirom da je UNESCO city of gastronomy, biciklizam koji je najzastupljeniji u Arizoni, obilazak Biosfere 2 o kojoj su se i filmovi snimali, i svetski najvećeg sajma minerala i dragog kamenja. Još jedno je sigurno da nigde na svetu nema boljih zalazaka sunca i plavljeg neba kao u Tusonu.
Nije lako izdvojiti utiske za tekst, a da se čitaocima približi bar delić emocija koje jedan stipendista ima nakon programa. Ukratko program nudi najbolje mesto za usavršavanje, iskustvo koje obogaćuje, boravak za pamćenje i prijatelje za ceo život. Kada bih se ponovo rodila, sve bih isto ponovila.“
