Ideje koje su inicijalno oblikovale Fulbrajtovu stipendiju u svakom smislu uvažavam, ali su tokom godina one postale i predmet mojih profesionalnih interesovanja i razmišljanja: kako sliku o jednom društvu oblikuju, menjaju, koriguju naučna, kulturna i umetnička promocija i razmena, kako dijalog različitih škola mišljenja doprinosi boljem razumevanju u najširem kontekstu, kako iskustvo rada u drugoj sredini menja način na koji posmatramo. Upravo zato se moja veza sa Fulbrajtovim programom ne ograničava, niti završava istraživanjem koje sam uz njihovu pomoć obavila širom američkog juga, analizirajući sadržaje i poruke koje dobijamo u javnim prostorima – već me višedecenijska ostvarena želja da budem Fulbrajtovka danas prijatno obavezuje da promovišem sistem vrednosti koje ovaj program predstavlja.