Snježana Milivojević

1. Snježana Milivojević - fotografija uz tekst

Rođena 1956. u Banja Luci, redovna profesorka u penziji, bila je na Fulbrajtovom programu kao gostujuća istraživačica (“Changing Journalism in a Comparative Perspective”) i predavačica (dissertation seminar, Ph.D. in Communications Program) između 2012-2013. godine, na Univeriztetu Kolumbija (Columbia University – Columbia Journalism School).

“Moj boravak bio je u zrelom periodu karijere tako da nije reč o jednom prekretničkom iskustvu, ali je mnogo uticao na moje kasnije izbore. Bila sam na veoma uglednoj Columbia School of Journalism u godini kada se slavila stogodišnjica osnivanja i kada je fakultetska zgrada preimenovana u Pulitzer Hall. Cele godine trajale su intenzivne debate i predavanja o budućnosti medija i novinarstva a deo Menhetna oko Univerziteta bio je okićen zastavama u slavu jubileja.

Akademski domaćin bio mi je jedan od najpoznatijih profesora i istaknuti američki javni intelektualac Tod Gitlin. Saradnja sa njim, i mnogim drugim kolegama, bila je u znaku digitalnih promena koje su uveliko počele. Sasvim neočekivano, međutim, to me je vratilo i u prošlost i podstaklo da preradim jedan stari rukopis kao knjigu o velikim teorijskim sporovima u studijama medija i komunikacije. Jedan od tih ključnih sprova vodio se 1930 i 1940-tih godina upravo na ovom univerzitetu. Tako sam u sred priča o budućnosti medija radila na knjizi o prošlosti koja je, kada sam se vratila, u Beogradu objavljena pod naslovom Mediji, ideologija i kultura.

Osim toga, bilo je izuzetno iskustvo godinu dana živeti na Manhattanu i uživati u svemu što taj grad neslućenih mogućnosti pruža. U njemu  je sve ogromno i stalno imate utisak da ste u centru sveta, a istovremeno je život koji vodite sasvim lokalni, vezan za susedstvo. Jednom sam otišla u Museum of Modern Art na razgovor sa autorima koji se organizuje pre otvaranja izložbe. Bilo je toliko zainetsovanih da nisam uspela da uđem. Dok sam stajala u holu muzeja odjednom se iz nekog ugla čula muzika.  Patty Smith je tu održala najavljeni ’walk- in’ koncert. Pošto je ona Njujorčanka, poklonila je svojim sugrađanima koncert u čast rođendana Žana Ženea. Bilo je to 22. decembra pa je sve završila pevanjem Christmas Carols što je bilo potpuno nesvakidašnje i stvar njene trenutne inspiracije. Boravak u Njujorku bio je pun takvih neopisivih momenata i iskustava.

Sve to omogućilo mi je i jedan drugačiji susret sa sobom. To je uvek neočekivana dobit od života u novim okolnostima.

SAD je velika i snažna akademska sredina. Često se zaboravlja koliko su duboki ti koreni. Univerzitet Harvard je stariji od američke države, osnovan je samo petnaestak godina pošto su se prvi doseljenici sa broda Mayflower iskrcali na Istočnu obalu. Osam koledža nastalih u kolonijalno doba i dalje su deo elitne univerzitetske Ivy League. To znači da su ljudi koji su dolazili na novi kontinent znali da je znanje ulaznica u bolji život. Ovo je ostala sredina u kojoj se inovativnost, znanje i rad na sebi i danas veoma ceni.

Sećam se divne ceremonije povodom početka školske godine kada sam tek došla. Lee Bollinger, predsednik Univerziteta, studentima se obatio rečima „vi ste tih 7.5 %“, što je procenat primljenih od onih koji konkurišu na ovaj Univerzitet. To je značilo vi ste izuzetni, u najužem krugu najboljih, ali svi koji su upisani su to takođe, pa ste, ustvari, svi samo na novom početku. Studenti koje tako podstiču već na studijama, zauvek ostanu otvoreni za nova znanja. U noći diplomske ceremonije, Empire State Building osvetljena je bojama Columbia University, i tako je i u noći kada se diplomiranje slavi na druga dva velika njujorška univerziteta, New York University i City University. Grad tako slavi sve svoje diplomce, novu mladu generaciju obrazovanih čije je diplomiranje uspeh i radost svih.

Sa druge starne, oblast kojom se bavim su mediji, a oni su u centru revolucionarnih promena koje donosi digitalna transformacija. Tu sve pulsira od novih ideja i mogućnosti. Načini proizvodnje znanja, oblici školovanja, pristupi obrazovanju se temeljno menjaju ali vrednost  znanja samo raste. Samo u jednoj godini sada se na online kurseve Harvard Univerziteta prijavilo više studenata nego što je na njemu studiralo od njegovog nastanka. U svetu takvih mogućnosti trebalo bi da žive i studenti u Srbiji. Zato je svaki vid akademske saradnje važan, ali najviše prilka treba otvoriti studentima. Saradnja, najpre na programima razmene studenta i studijskih programa, mora biti okrenuta mladima koji se tek spremaju za društvo znanja”